Služeći verski obred zajedno sa vladikom Ruske pravoslavne crkve iz Ukrajine Viktorom, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije pozvao je vlast u Crnoj Gori da "ne priprema zločine kakvi su se dogodili u Ukrajini", aludirajući na to da se u stvaranju samostalne autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve otima hramove od tobože jedine ukrajinske kanonske crkve Moskovskog patrijarhata. Amfilohije je u propovedi poželeo da i narod u Crnoj Gori zbaci vlast koja "donosi bezbožne zakone i otima crkve", kao što je u Ukrajini zbacio predsednika Petra Porošenka, "koji je počeo da progoni crkvu božiju i stvara nekakvu svoju".

Na prvi pogled izgleda nemoguće da Amfilohije molitvama sa vlasti otera crnogorskog predsednika Mila Đukanovića. Šta više, za razliku od Ukrajine, aktuelnoj vlasti u Crnoj Gori trenutno ide samo u korist sva ta zapenjenost iz 90-tih, toliko puta viđena na prostoru bivše Jugoslavije. Prepoznatljivi model balvan-srpstva, koji je samo dodatno emancipovao svaku od šest stvorenih država na Zapadnom Balkanu. Zato se verovatno Đukanović odlučio da upravo uoči izborne godine usvoji Zakon o slobodi vjeroispovijesti, jer je tačno mogao da pedvidi kako će reagovati crnogorska opozicija, Srpska pravoslavna crkva i Srbija, predvođena naprednjačko-socijalističkom Vladom.

Teško je ne složiti se sa tim da je usvajanje tog zakona politički vrlo hrabar, moglo bi se reći provokativan, i u velikoj meri bezbednosno rizičan Đukanovićev korak. O tome svedoči i dolazak sredinom januara prvog specijalnog protivhibridnog tima Saveza za podršku NATO-a, a s ciljem jačanja sposobnosti odbrane Crne Gore od ruskih hibridnih napada. Odluka NATO-a je sasvim logična i promišljena, s obzirom da su ruski agenti, odnosno Rusija, planirali da za vreme prošlih izbora 2016. godine izazovu nerede koji bi doveli do državnog prevrata i sprečile tu zemlju da postane članica Alijanse.

Moskvi je cijela Srbija na raspolaganju

Ako su ruske službe prošli put bile aljkave i zatajile u udaru direktno na sam crnogorski vrh, ovaj put je očegledno na delu pokušaj da se vlast menja iz naroda, preko frustriranih vernika. Uostalom, sakralni okvir delovanja u slučaju crnogorske krize najavilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova odmah nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti. "Jedinstvo i solidarnost pravoslavnog sveta, očuvanje njegovih vekovnih temelja ključ su za osiguranje normalnog razvoja društva", zaključuje se u ruskom diplomatskom saopštenju, akcentujući da to pitanje treba da se razmatra na međunarodnom nivou.

Sudeći po reakcijama i nastupu Vlade Srbije, medija pod kontrolom vlasti i Srpske pravoslavne crkve, pa i velikog dela opozicije, na crnogorski Zakon o slobodi vjeroispovijesti, Rusiji ne treba nikakvu vojnu bazu u Nišu, jer joj je cela država Srbija na raspolaganju. U pokušaju državnog udara 2016. godine osuđeno je osam državljana Srbije, među kojima je i penzionisani general srpske policije Bratislav Dikić; dva osuđena ultradesničara Beograd je odbio da isporuči Podgorici.

Raspisujući referendum o Bregzitu, britanski premijer Dejvid Kameron igrao je, takođe, visokorizičan politički potez, za koji se malo verovalo da će se "desiti" i izazvati veoma ozbiljnu krizu ne samo u Velikoj Britaniji, već i na evropskom kontinentu. Hibridne akcije Rusa i tu su vidljive... Izjave predsednika SAD-a Donalda Trampa u vezi Crne Gore, NATO-a i Trećeg svetskog rata bile su sasvim neprimerene, ali one su najverovatnije samo površna i sirova interpretacija američkog predsednika ozbiljnih bezbednosnih procena u koje on ima uvid.

Analogne ruske imperijalističke metode

Revitalizovanje velikosrpske ideje trenutno taktički ide na ruku crnogorskom predsedniku, jer vraća u njegov tabor oponente, kritičare i pasivne birače. Ipak, činjenica je i to da je Zakon o slobodi vjeroispovijesti izazvao verovatno najveću krizu u regionu od proglašenja nezavisnosti Kosova. Crna Gora je politički i bezbednosno trenutno najranjivija članica NATO-a. Porošenku na izborima nije pomogao tomos vaseljenskog patrijarha i uspostavljanje autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve. Narod se okrenuo protiv ukrajinskih oligarha, korupcije i dvoličnosti vlasti u ratu u Donbasu.

Na sličan ishod u Crnoj Gori računa i Amfilohije, koji je trenutno faktički najjača opoziciona figura u zemlji. Moskva je mnogo investirala u podrivanje ukrajinskih evrointegracija i dobrih odnosa Kijeva sa Zapadom. Najbolji rezultat tog hibridnog rata je pobeda na izborima Vladimiru Putinu prihvatljive političke marionete – predsednika Volodimira Zelenskg. Prioritet Moskve u jugoistočnoj Evropi ostaje odvraćanje bivših socijalističkih republika od NATO-a i zaustavljanje širenja Alijanse. I ne samo diplomatskim saopštenjima, već i aktivnim delovanjem.

U Ukrajini se zbog toga već šestu godinu vodi tinjajući rat, a Gruzija je iz rata sa Rusijom izašla potpuno osakaćena. Baltičke republike i Poljska tražile su dodatne bezbednosne garancije i konkretne mere protiv ruskog hibridnog delovanja. Iako su digitalni NATO timovi spremni za odbranu svoje najmlađe članice, već sada je sasvim izvesno da Rusija taj hibridni rat u Crnoj Gori vodi analognim imperijalističkim metodama i uz pomoć pravoslavlja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera