Građani Bosne i Hercegovine nisu dužni da lične podatke dostavljaju poslodavcima na konkursu za posao, kablovskim operaterima, internetskim operaterima i drugim firmama koje to od njih traže, a i za banke postoje zakonska ograničenja.
Ipak, zahtjevi za kopijama lične karte, matičnim brojem ili uvjerenjem o nekažnjavanju i dalje su svakodnevna pojava. U proteklih sedam godina zbog toga je izrečeno ukupno 15 novčanih kazni.
„Ime i prezime, matični broj, adresa i bilo šta što određuje identitet, lični je podatak i prema zakonu, imate pravo na njegovu tajnost. Ostaviti kopiju lične karte svakome ko zatraži nije obavezno“, izvještava iz Sarajeva reporterka Al Jazeere Nataša Krstin.
Miroslavu Benkoviću ličnu kartu su kopirali bez njegovog znanja. Sumnja da se to dogodilo kada je ostavio na recepciji jednog hotela 2003. godine. Uslijedile su mučne godine dokazivanja.
„Neko zvao mene... kad neka žena kaže 'jeste vi Miroslav Benković, ulica...' - sve su rekli. Ja kažem 'recite šta treba'. 'Pa vi treba da upišete, vi imate firmu.' Koju firmu? Ja nemam firme“, prepričava.
Ispostavilo se da na svom imenu ima dvije firme - Benko oil u Brčkom i Orea grupu u Banjaluci. Uz to i dugove od preko pola miliona eura.
Dvanaest godina kasnije, osoba koja mu je ukrala identitet još nije pronađena i kažnjena, a njegov slučaj samo je djelimično riješen. Sada se plaši da bilo kome pokaže lične dokumente.
Prigovori građana
Esad Mulabegović, stanovnik Sarajeva, nije imao takav problem, ali mu nije jasno zbog čega banke, kablovski operateri ili prodavači od građana traže lične podatke.
„Mislim, banka u kojoj primate platu i dva, tri računa i koja bi trebalo da ima osnovne podatke o vama, traži vam pored nove CIPS prijave i ličnu kartu da je iskopiraju. Šta dalje sa njom bude, ne znam.“
Do sada se ipak nije bunio jer na kraju, kaže, ne bi dobio uslugu.
Međutim, 144 građana Bosne i Hercegovine razmišljalo je drugačije. Tokom prošle godine uputili su prigovore Agenciji za zaštitu ličnih podataka.
U BiH od 2008. postoji institucionalna zaštita ličnih podataka. Situacija jeste bolja, ali još ne idealna kažu nadležni.
Tako, naprimjer, iako zakon jasno propisuje u kojim vam situacijama neko može tražiti kopiju lične karte, ta pravila često se ne poštuju.
Novčane kazne
U Agenciji kažu da nisu zakoniti zahtjevi različitih operatera, dječijih vrtića ili na primjer poslodavaca koji na konkursima za posao traže kopije lične karte, matični broj ili potvrdu o nekažnjavanju.
I banke lične karte mogu kopirati samo u situacijama koje se podvode pod Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
„Mi uvijek savjetujemo svima onima koji neopravdano zahtjevaju kopiju ličnih karata kada im to nije zakonom propisano, da identifikaciju mogu izvršiti na drugi način, da mogu uzeti broj lične karte i datum njenog izdavanja i naziv organa koji je izdao“, kaže Samira Čampara iz Agencija za zaštitu ličnih podataka.
Do sada je izdano 13 novčanih kazni od 150 do 250 eura zbog nezakonitog traženja uvjerenja o nekažnjavanju i još dvije zbog traženja kopije lične karte.
Slučajevi kojih sigurno ima daleko više. U Agenciji zbog toga pozivaju građane da prekinu tišinu.
Izvor: Al Jazeera
Miroslavu Benkoviću ličnu kartu su kopirali bez njegovog znanja i otvorili firme sa dugovima od pola miliona eura.